Uznapredovali karcinom prostate

Karcinom prostate je rast malignih ćelija u prostati. On je drugi najčešći uzročnik karcinoma kod muškaraca, i svake godine se beleži približno 1,3 miliona novih slučajeva širom sveta. Najčešći faktor rizika je starost, a mogućnost nastanka karcinoma prostate značajno raste posle navršenih 50 godina.¹

Znaci i simptomi

Pacijenti sa uznapredovalim karcinomom prostate mogu da imaju znake i simptome zbog lokalizovane bolesti, simptome na osnovu mesta i veličine rasprostranjenosti metastatske bolesti i/ili opšte znake i simptome metastatske bolesti.
Simptomi lokalizovanog karcinoma prostate: problemi sa mokrenjem (neodložna potreba za mokrenjem, slab ili isprekidani mlaz urina, često mokrenje, bol ili pečenje tokom uriniranja, itd.), erektilna disfunkcija i problemi sa ejakulacijom, problemi sa defekacijom, bol u karlici, itd.
Simptomi usled metastatskog širenja: bol u kostima, otok donjih udova, žutica, otežano disanje (kratak dah), neurološki deficiti, itd.
Opšti znaci i simptomi: gubitak energije, osećaj slabosti ili umora, nenamerni gubitak telesne težine i gubitak apetita, ubrzani puls itd.
Nijedan od ovih simptoma nije specifičan za karcinom prostate i može da bude izazvan drugim stanjima. Međutim, neki pacijenti ne ispoljavaju nikakve znake ili simptome.

Dijagnoza

Da bi se utvrdila rasprostranjenost i dodatno izvršila klasifikacija karcinoma prostate, može se uraditi nekoliko testova ili analiza.
UZORAK KRVI: da se utvrde nivoi i promene vrednosti tumorskog markera – PSA (antigena specifičnog za prostatu). Što su viši nivoi PSA, veća je verovatnoća da je bolest odmakla. Ipak, normalni nivoi PSA ne garantuju da karcinom prostate nije prisutan.
Uz PSA, Vaš lekar će da uradi sveobuhvatnu analizu krvi pre nego što počne sa primenom bilo kakve sistemske terapije. To pomaže da se utvrdi kakva je funkcija drugih organa (npr. funkcija bubrega i jetre) i posredno može da pokaže gde se karcinom proširio (npr. visoke vrednosti testova funkcije jetre kada postoje metastaze u jetri itd.). Uz to, ponekad se određuju i nivoi testosterona.
SNIMANJE KOSTIJU: Ovo je tehnika snimanja kojom se određuje prisustvo metastaza u kostima. Radi se tako što se u venu ubrizga mala količina radioaktivnog kontrasta koji se nakuplja u kostima. Kao rezultat, kosti zahvaćene karcinomom privlače više kontrasta i na ovim snimcima izgledaju tamnije.
CT SKENER (KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA): Savremena tehnika snimanja pomoću rentgenskih zraka u kombinaciji sa kompjuterskim izračunavanjima da bi se dobile detaljne slike tkiva. I ovo se obično radi sa kontrastom da se utvrdi širenje bolesti u meka tkiva (npr. jetra, limfni čvorovi) i u kosti.
MRI (SNIMANJE MAGNETNOM REZONANCOM): Snimanje koje koristi magnetna polja i radio talase za detaljne slike tkiva. I ovo se obično radi sa intravenskim kontrastom. Kod uznapredovalih karcinoma prostate, koristi se da se utvrdi kompresija kičmene moždine, leptomeningealna bolest ili metastaze u mozgu kod simptomatskih pacijenata i ponekad pre planiranja radioterapije.
PET CT (POZITRONSKA EMISIONA TOMOGRAFIJA): Ovo je još preciznija tehnika snimanja za karcinom prostate. Kada se koriste specijalni radioaktivni kontrasti, mogu da se vide čak i najmanje metastaze (mikrometastaze).
BIOPSIJA: Uzima se uzorak obolelog tkiva da se posmatra pod mikroskopom, i dalje hemijski analizira da se dobije što više informacija. Patolog će tražiti prisustvo malignih ćelija i njihovo poreklo. Dalje, odrediće se Glisonov skor koji pokazuje koliko je agresivan karcinom. Ovaj skor se određuje u rasponu od 6 do 10, gde 6 pokazuje niski nivo, 7 srednji, a 8 do 10 visoki. Kod metastatske bolesti, biopsija se može uzeti iz same prostate ili iz bilo koje metastaze. Ako se bolest širi posle radikalne terapije, biopsija nije neophodna (gradus kancera je već utvrđen), ali ovo može da pomogne da se utvrdi stadijum i da li su se maligne ćelije promenile.^2,3

Lečenje

Kod uznapredovale bolesti, terapija ima za cilj da uspori rast i širenje karcinoma i da poboljša kvalitet života. Danas se brzo razvijaju nove mogućnosti lečenja pošto smo decenijama na raspolaganju imali samo mali broj terapijskih opcija.
Plan lečenja će zavisiti od svojstava bolesti i karakteristika samog pacijenta.
Svojstva bolesti: Uz stadijum bolesti i Glisonov skor, utvrđivaće se i da li bolest odgovara na androgen deprivacionu terapiju. Razlikuju se maligni tumori koji su osetljivi na hormone i oni koje su rezistentni na njih (osetljivi na kastraciju, odnosno rezistentni na kastraciju). Bolest će se opisati kao primarno metastatska (prisustvo metastaza u trenutku postavljanja dijagnoze) ili rekurentna bolest (bolest se ponovo javila pošto je već lečena u prošlosti). Na izbor terapije uticaće brzina rasta PSA i ranije terapije za karcinom prostate.
Karakteristike pacijenta: Godine starosti pacijenta, opšte stanje, ostali zdravstveni problemi, očekivana neželjena dejstva terapije i želje samog pacijenta će takođe uticati na izbor terapije.
Pre nego što odlučite koja terapija je nabolji izbor za vas, razgovarajte sa svojim lekarom da biste bolje razumeli terapijske mogućnosti. Razgovarajte o onome šta očekujete i čega se plašite. Uzmite u obzir kako će terapija i neželjena dejstva uticati na vaš život. Ako postoji potreba, potražite i drugo mišljenje.

ADT (androgen deprivaciona terapija): Ovo je osnova terapije za uznapredovali karcinom prostate. Muški polni hormoni - androgeni (prevashodno testosteron) su glavna pokretačka snaga za rast i širenje ćelija karcinoma prostate. Prema tome, terapija izbora je da se ti hormoni blokiraju. To se može uraditi hirurški ili lekovima. Hirurška procedura podrazumeva uklanjanje oba testisa u kojima se proizvodi najveći deo testosterona. U lekove spadaju agonisti ili antagonisti LHRH. Ovo su sintetički hormoni koji zaustavljaju produkciju testosterona. ADT je prva terapija koja se nudi pacijentu sa uznapredovalim karcinomom prostate i obično se kombinuje sa drugim terapijama.
NEŽELJENO DEJSTVO: Odsustvo testosterona može da ima fizičke i emocionalne posledice. Kod muškarca može da dođe do pojave valunga (talasa toplote i crvenila), zamora (velikog umora), povećanja telesne težine, erektilne disfunkcije, gubitka želje za polnim odnosom, depresije itd. Isto tako, povećavaju se rizici od osteoporoze, dijabetesa i srčanog udara. Međutim, većina muškaraca ipak ima samo neka neželjena dejstva ADT, a neka se mogu ublažiti dijetom i fizičkom aktivnošću.
TERAPIJA USMERENA NA SIGNALIZACIJU ANDROGENA: Ovo su novi lekovi koji su postali dostupni tek prošle decenije. Oni pomažu da se uklone dejstva androgena koji se produkuju izvan testisa. Oni mogu da utiču na stvaranje androgena ili da spreče njihove signale upućene ćelijama čime se sprečava njihov rast i širenje. Na tržištu ih ima nekoliko i svi daju sličnu kliničku korist. Uzimaju se na usta kao pilule. Terapija može da traje od nekoliko meseci do nekoliko godina, zavisno od toga kako bolest reaguje i kakva je podnošljivost.
NEŽELJENA DEJSTVA: Razlikuju se kod ovih lekova. Retka su, ali neka od njih mogu značajno da utiču na kvalitet života. Neka neželjena dejstva su zamor, valunzi (talasi vrućine i crvenila), visok krvni pritisak, poremećaj vrednosti elektrolita i testova funkcije jetre, glavobolja, opšta slabost, padovi, zamagljivanje svesti, epileptični napadi.
HEMIOTERAPIJA: Ona neposredno uništava maligne ćelije. Tako može da uspori rast i širenje karcinoma prostate. Može da pomogne i da se ublaže simptomi bolesti (npr. da se ublaži bol). Taksani su standardni hemioterapijski agensi koji se koriste kod karcinoma prostate u različitim fazama ove bolesti. Ponekad se primenjuje i terapija na bazi platine, pogotovu kada su standardne mogućnosti iscrpljene. Isto tako, u izuzetnim slučajevima mogu da se koriste i kombinovane hemioterapije. Hemioterapija se primenjuje intravenski. Doza i učestalost primene su regulisani, a tokom lečenja se mogu i menjati.
NEŽELJENA DEJSTVA: Ona su posledica štetnih dejstava na zdrave ćelije. Najčešća neželjena dejstva su zamor, mučnina, poremećaj čula ukusa, povraćanje, opadanje kose, promene na koži i noktima, promene u čulu dodira, i pojačani rizik od infekcije. Najveći deo ovih neželjenih dejstava nestaje kada se prekine primena hemioterapije.
RADIOFARMACEUTSKI AGENS: je radioaktivni lek usmeren na maligne ćelije u kostima. On napada ćelije malom količinom zračenja tačno na onim mestima na kojima rastu maligne ćelije. Posebno je koristan kod pacijenata koji imaju simptome koštanih metastaza. Šest intravenskih injekcija se daje na svake četiri nedelje.
NEŽELJENA DEJSTVA: Ova terapija se obično dobro podnosi, ali može da dođe do pojave zamora, mučnine, povraćanja, dijareje, pada broja trombocita i preloma kostiju.
TERAPIJA ZRAČENJEM: koristi X (iks) zrake visoke energije koji neposredno ubijaju maligne ćelije. U slučajevima metastatskog karcinoma prostate, koristi se i za ublažavanje simptoma izazvanih širenjem metastaza i najčešće se usmerava na koštane metastaze. Kod oligo-metastatske bolesti (bolesti u kojoj ima samo nekoliko metastaza) ponekad se koristi da se bolje kontroliše bolest bilo zračenjem same prostate i/ili metastaza. Zračenje se može primeniti u jednoj sesiji ili u nekoliko ponavljanih sesija.
NEŽELJENA DEJSTVA: Pojavljuju se retko. Pacijenti najčešće primećuju zamor, a ponekad i promene na koži. Ako se zrači sama prostata, pacijenti mogu da primete probleme sa mokrenjem ili pražnjenjem creva.
NOVE TERAPIJE: One su pokazale povoljne rezultate kod metastatskog karcinoma prostate. Neke se mogu davati samo onim grupama pacijenata koji imaju specifične mutacije ili biomarkere na malignim ćelijama (npr. BRCA mutacija, PIK3CA mutacija, mikrosatelitska nestabilnost, itd.). Kada se radi profilisanje genskog materijala pacijenata ili tumorskih ćelija, specifični lekovi mogu da budu efikasniji.
KLINIČKA ISPITIVANJA: Ispituju nove mogućnosti lečenja tako što se utvrđuju njihova delotvornost i bezbednost. Klinička ispitivanja imaju za cilj da se unapredi tekuća standardna terapija. Pacijenti se podstiču da učestvuju u kliničkim ispitivanjima. Obratite se svom lekaru da pitate da li postoji neko kliničko ispitivanje pogodno za vas, i razgovarajte o potencijalnim koristima i rizicima.
POTPORNA / SUPORTIVNA NEGA: Nudi se pacijentima za terapiju simptoma bolesti, da se spreče ili ublaže neželjena dejstva i da im se pomogne sa psihosocijalnim aspektima bolesti. Na primer, pacijentima na hemioterapiji će se preporučiti lekovi u cilju sprečavanja i/ili ublažavanja mučnine, nekima će se propisati injekcije u cilju smanjenja rizika od infekcija itd. Kako bi se očuvalo zdravlje kostiju, pacijenti će se podsticati da uzimaju vitamin D i suplemente kalcijuma, a nekima će se preporučiti lekovi koji pomažu u sprečavanju skeletnih događaja kao što su prelomi kostiju. Uz to, pacijenti koji razviju depresiju mogu da primaju antidepresive i podvrgnu se psihološkom savetovanju. Mogućnosti su brojne, i najbolje je da o njima razgovarate sa svojim lekarom.^2,3

Monitoring

Tokom terapije, radiće se nekoliko dijagnostičkih testova da se utvrde efikasnost i neželjena dejstva terapije. Najčešće se rade redovne analize krvi i snimanja. O vremenu i učestalosti ovih analiza i snimanja razgovara se na početku svake terapije.^2,3

Kvalitet života

Cilj svih terapija, uz kontrolu bolesti, je očuvanje ili unapredjenje kvaliteta života. Medjutim, neke terapije mogu da pogoršaju kvalitet života zbog neželjenih dejstava tokom trajanja lečenja, ali većina njih prestaje čim se terapija obustavi.
Dobra ishrana i fizička aktivnost su od ključnog značaja za održavanje dobrog funkcionalnog stanja, koje će pomoći da se bolje podnosi sistemska terapija i borba protiv bolesti. Pokušajte da u svoju ishranu uključite sve grupe namirnica i izbegavajte prerađenu hranu. Osluškujte svoje telo i jedite hranu koja vam prija, a zadržite zdrav način ishrane. O svojoj ishrani se posavetujte sa lekarom i dijetetičarem. Uz to, pokušajte da budete fizički aktivni najmanje 150 minuta nedeljno. Odaberite fizičku aktivnost koja vam prija i uključite aerobne vežbe, vežbe za povećanje snage kostiju i mišića, kao i trening za poboljšanje ravnoteže. Fizička aktivnost će vam pomoći i da povećate energiju, bolje spavate i uopšte da se bolje osećate.
Život sa karcinomom može da deluje nesavladivo, a mogu se razviti anksioznost i depresija. Razgovarajte sa svojom porodicom i prijateljima o tome kako se osećate, pa ako vam je potrebno, potražite i stručnu pomoć. Može da vam pomogne i razgovor sa drugim pacijentima koji imaju karcinom prostate ili možete da se uključite u grupu za podršku. Uz to, duhovnost može da pomogne u savladavanju emocionalnog stresa (npr. molitva, meditacija, itd.).^2,3
Odricanje od medicinske odgovornosti
Sadržaj ovog vebsajta ima informativne i edukativne namene. Molimo da se obratite svom lekaru za lični medicinski savet. Uvek potražite savet svog lekara za svako pitanje koje se odnosi na neko medicinsko stanje. Pre nego što uzmete neki lek (bilo da se izdaje na recept ili je u slobodnoj prodaji) ili suplement, posavetujte se lekarom za temeljnu procenu.

EM-69326