dr sc. med Arnas Bakavicius
Univerzitetska bolnica Santaros Klinikos u Vilniusu
Šta je to zamor?
Zamor se definiše kao uznemirujući i uporni umor, iscrpljenost ili odsustvo energije povezano sa karcinomom ili terapijom protiv karcinoma, a ne proporcionalno skorašnjoj aktivnosti. Ljudi sa karcinomom opisuju zamor na različite načine. Mogu da kažu da se osećaju iscrpljeno, umorno, slabo, izmoždeno, ne mogu da se koncentrišu ili postaju usporeni. Preovlađujući hronični zamor beleži se kod čak 48% pacijenata obolelih od karcinoma. U većini slučajeva ovaj umor će postepeno da nestane pošto se obustavi terapija usmerena na karcinom, ali kod jedne trećine pacijenata može da se zadrži i do 5 godina, pa čak i duže. Za većinu pacijenata koji ovo trpe, hronični zamor ima negativni uticaj na svakodnevno funkcionisanje kao i na kapacitet za rad, i može da dovede do smanjenog kvaliteta života.
Šta izaziva ovaj zamor?
Nije poznato šta je pravi uzrok zamora koji je povezan sa karcinomom, ali je on verovatno posledica same bolesti, terapije i s njom povezanih neželjenih dejstava. Zamor može da bude prisutan i pre nego što se započne terapija protiv karcinoma; međutim, po pravilu se pogoršava tokom primene terapije (t.j. radioterapije, hemioterapije, kao i hormonske ili biološke terapije). Ovaj zamor se ne može objasniti samo bolešću i faktorima povezanim sa lečenjem. To je jedan multifaktorski fenomen povezan sa promenama koje karcinom ili terapija protiv karcinoma, izazivaju u endokrinom sistemu, sa poremećajem cirkadijalnog ritma ("sat" našeg tela), sa disregulacijom metabolizma mišića i aktivacijom nervnog sistema, kao i pojačanom ekspresijom citokina (aktivnih proteina).
Procena zamora:
Pacijenti obično zamor ne prijavljuju u punom obimu. Pacijenti ne bi trebalo da se plaše da prijave simptome zamora. Treba napomenuti da zamor NIJE svojstven terapiji protiv karcinoma, NE predstavlja normalni tok bolesti ili terapije i NIJE znak da treba obustaviti lečenje. Brojni različiti upitnici (npr. Skala zamora kod karcinoma, Revidirana Piperova skala zamora, jednostavna skala od 0 do 10, itd.) predlažu se kliničarima za procenu težine zamora, pa kada se prepoznaju ovi simptomi treba upotrebiti jednu od njih.
Terapija zamora:
Budući da simptome zamora kod ljudi sa karcinomom obično izaziva veći broj problema, terapija različitih konkretnih problema povezanih sa karcinomom kao što su anemija ili bol, mogu da pomognu da se pacijent oseća bolje, ali može biti potrebno da se uradi i još nešto. Za pacijente sa blagim simptomima zamora preporučuje se da sami prate svoje stanje i primenjuju strategije čuvanja energije, t.j. da više vremena i energije posvete važnim zadacima, sprečavaju potpuno iscrpljivanje i izbegavaju fizičku neaktivnost. Za pacijente sa umerenim ili teškim zamorom indikovana je primena nefarmakoloških i farmakoloških terapija.
Nefarmakološke terapije:
- Redovna fizička aktivnost sa blagim početkom i postepenim pojačavanjem preporučuje se kao veoma važna. Mogu se koristiti sobni bicikl, steperi, vežbe za unapređenje snage i otpora, plivanje i časovi aerobika, sa ukupno 150 minuta aerobnih vežbi i 2 do 3 časa treninga za povećanje snage nedeljno. Za pacijente u većem riziku od povređivanja potrebno je napraviti individualno prilagođeni program, i za te pacijente dobra opcija su programi hodanja. Izgleda da je fizička aktivnost najefikasnija tokom same terapije karcinoma.
- Psihoterapija (kognitivna bihevioralna terapija, psihoedukativna i suportivna ekspresivna terapija) koja podstiče promene ponašanja i dovodi do kontrolisane brige o sebi povezana je sa najsnažnijim dokazima u korist konzervativnog lečenja zamora. Relaksacione terapije se takođe mogu koristiti kao deo kontrolisane brige o sebi. Najbolje vreme za psihološke intervencije ili kombinaciju fizičkih treninga i psiholoških intervencija može da bude po prekidu ciljane terapije protiv karcinoma.
- Važna je i zdrava i uravnotežena ishrana. Uzimajući u obzir i činjenicu da mnogi pacijenti sa karcinomom pate od problema sa ishranom, procenu uhranjenosti treba da obavi specijalista dijetetičar, a u nekim slučajevima mogu biti neophodni dodaci ishrani (suplementi).
- U nekim studijama ohrabrujući rezultati u ublažavanju simptoma zamora postignuti su i primenom joge, akupunkture i masaže.
- Nužno je održavanje normalnog cirkadijalnog ritma. Za pacijente sa poremećajima spavanja preporučuje se izbegavanje ili dužih odnosno poznih popodnevnih spavanja, ili kompletno uzdržavanje od spavanja tokom dana. Kofein se ne sme unositi u večernjim časovima.
Farmakološke terapije:
Zamor se kod pacijenata sa karcinomom obično leči terapijom koja je usmerena na anemiju, poremećaje spavanja ili bol. Ukoliko osećate zamor, nemojte se ustručavati da porazgovarate sa svojim lekarom šta bi mogao biti uzrok zamora koji osećate i šta se može učiniti kako biste se osećali bolje.
Odricanje od medicinske odgovornosti
Sadržaj ovog vebsajta ima informativne i edukativne namene. Molimo da se obratite svom lekaru za lični medicinski savet. Uvek potražite savet svog lekara za svako pitanje koje se odnosi na neko medicinsko stanje. Pre nego što uzmete neki lek (bilo da se izdaje na recept ili je u slobodnoj prodaji) ili suplement, posavetujte se lekarom za temeljnu procenu.
Reference:
- Ebede CC, Jang Y, Escalante CP. Cancer-Related Fatigue in Cancer Survivorship. Med Clin North Am. 2017;101(6):1085-1097.
- Reinertsen KV, Loge JH, Brekke M, et al. Chronic fatigue in adult cancer survivors. Kronisk tretthet hos voksne kreftoverlevere. Tidsskr Nor Laegeforen. 2017;137(21):10.4045/tidsskr.17.0040.
- Mohandas H, Jaganathan SK, Mani MP, et al. Cancer-related fatigue treatment: An overview. J Cancer Res Ther. 2017;13(6):916‐929.
- Bower JE, Bak K, Berger A, et al. Screening, assessment, and management of fatigue in adult survivors of cancer: an American Society of Clinical oncology clinical practice guideline adaptation. J Clin Oncol. 2014;32(17):1840‐1850.
EM-43958
Pripremljeno: Oktobar 2020.