Psihosocijalna terapija
In this page
Psihosocijalna terapija
Lekovi su najznačajniji elementi u terapiji šizofrenije. Međutim, postoje i drugi vidovi lečenja, naročito kada pacijent koji nije svestan svoje bolesti prestane da uzima lekove, a da o tome ne obavesti lekara ili porodicu.
Ponekad naročito stresni događaji mogu da izazovu recidiv bolesti, čak i kod pacijenata koji se pridržavaju režima lečenja. Ako dođe do toga, važno je da se pored terapije lekovima uvedu i druge mere zbog kojih će pacijent postati svestan prednosti primenjenog lečenja i koje će mu pomoći da se izbori sa stresnim situacijama i održi društvene kontakte.
Zapamtite!
Psihosocijalna terapija je od ključne važnosti za nastavak lečenja i za poboljšanje kvaliteta života porodice pacijenta tokom perioda povratka akutnih (psihotičnih, maničnih, depresivnih) simptoma.
U psihosocijalne metode koje se koriste u psihijatrijskoj terapiji spadaju:
- različiti vidovi psiholoških intervencija: psihološka pomoć, suportivna terapija, individualna i grupna psihoterapija, koje se provode u skladu sa različitim teoretskim okvirim (kognitivno-bihejvioralna, interpersonalna, psihodinamska), opuštanje, sistemska i porodična psihoterapija, intervencije zajednice oko pacijenta;
- psihoedukacija pacijenta i njegove porodice: prenošenje znanja o bolesti, njenim simptomima, metodama lečenja, metodama podnošenja simptoma, dostupnim ustanovama za terapiju, rehabilitaciju i podršku, pravima pacijenta, pogodnostima na koje ima pravo i mogućnostima zaštićenog zapošljavanja;
- učenje veština: osnovne životne veštine, komunikacija i socijalne veštine, sposobnost suočavanja sa emocionalno zahtevnim situacijama, rešavanje problema;
- vežbanje kognitivnih funkcija;
- radna terapija: ručni rad, kuvanje, likovne umetnosti, kućna radinost, umetnička terapija, biblioterapija, terapija kretanjem i plesom, muzička terapija, psihološko crtanje;
- socioterapija: terapijska zajednica, tehnike žetona, razne aktivnosti u grupama, takmičenja, izleti, večernja druženja, sastanci, rekreacija, sportske, kulturne i obrazovne aktivnosti.
Psihoterapija
Psihoterapija pri lečenju šizofrenije ili drugih poremećaja je planirani terapeutski proces, a način lečenja podrazumeva psihološki uticaj u individualnom ili grupnom radu sa psihoterapeutom.
Psihoterapiju vrši stručnjak (psiholog ili lekar) sa adekvatnim teoretskim i praktičnim znanjem. Uslov delotvorne psihoterapije jeste motivacija pacijenta da ostvari promenu, kao i njegov aktivan odnos sa terapeutom ili terapeutskom grupom. Postoji nekoliko trendova i metoda psihoterapeutskog rada, a izbor se vrši na osnovu psihološke dijagnoze:
- kognitivno-bihejvioralna psihoterapija
- psihodinamska psihoterapija
- psihoanalitička psihoterapija
- integrativna psihoterapija
- interpersonalna psihoterapija
Psihoedukacija
Postoje različite definicije psihoedukacije. Većina se fokusira na sticanje znanja o bolesti i deljenje tih saznanja sa drugim pacijentima.
Zapamtite!
Psihoedukacija treba da se razume kao proces koji uključuje pacijente, njihove porodice i terapeute. Psihoedukacija podrazumeva razmenu informacija između ove tri grupe o problemima i merama za poboljšanje funkcionisanja pacijenta i njegove porodice.
Psihoedukacija je proces koji se odvija u okviru grupe koju čine pacijent, njegova porodica i terapeutski sistem, ali se informacije iz pojedinačnih sistema mogu preneti i u druge sisteme, tj. druge pacijente.
Medijator koji saopštava informacije je najčešće terapeut koji primenjuje saznanja o bolesti i upravljanju bolešću, koja je stekao od pacijenta i njegove rodbine, u terapiji drugog pacijenta i njegove porodice. Pacijent i njegova porodica takođe mogu da učestvuju u razmeni informacija sa drugim pacijentima i njihovim porodicama, što predstavlja grupni vid psihoedukacije.
Dobro je znati...
Psihoedukacija je dugotrajan proces. Njegov glavni cilj nije samo ublažavanje simptoma bolesti ili podsećanje pacijenta da uzima lekove. Psihoedukacija omogućava bolje psihosocijalno funkcionisanje pacijenta i njegove porodice uprkos postojanju psihotičnih simptoma.
Psihoedukacija u slučaju šizofrenije je usredsređena na osnove i načine nošenja sa bolešću, na izvore znanja i mogućnosti koji su neophodni u borbi protiv šizofrenije i postizanje ozdravljenja. Psihoedukacija ujedno omogućava da se izborimo sa emocionalnim aspektima mentalne bolesti i njenim efektima.
Mnogi istraživači psihoedukaciju shvataju kao vid prevencije recidiva bolesti i način za poboljšanje saradljivosti pacijenata po pitanju uzimanja lekova. Međutim, ako imamo u vidu ova dva faktora, može se reći da psihoedukacija neće ispuniti većinu ciljeva psihosocijalne terapije niti će zadovoljiti očekivanja pacijenata i njihovih porodica.
Osim toga, „efikasno trajanje“ ovog vida psihoedukacije je dosta kratko, tako da će interesovanje pacijenta i njegove rodbine trajati samo tokom prve primene. Prilikom narednih pokušaja primene psihoedukacije, i to prevashodno usmerene na prevenciju recidiva bolesti i/ili poboljšanje lečenja, ona prestaje da bude „efikasna“. Pacijent i njegova rodbina počinju da uviđaju da „preporuke“ nisu bile delotvorne, makar u slučaju tog pacijenta, jer je došlo do recidiva bolesti.
Dobro je znati...
Glavni cilj psihoedukacije je ispunjavanje životnih ciljeva značajnih za pacijenta i poboljšanje kvaliteta života, između ostalog, efikasnijim nošenjem sa stresom svih članova porodice, jačanjem komunikacije i unapređenjem kapaciteta za rešavanje problema.
Psihoedukacija ne samo da unapređuje znanja pacijenata i njihovih porodica o bolesti i lečenju, već ujedno doprinosi ublažavanju negativnih simptoma šizofrenije, poboljšava interpersonalno funkcionisanje pacijenata, smanjuje rizik od recidiva, doprinosi skraćenju bolničkog psihijatrijskog lečenja.
EM-109686; 09/20221