open
Choose your language
Lietuvių
Lietuvių

Šizofrenija

O bolesti

Postoji deo mozga koji je zadužen za prepoznavanje pojava koje su povezane sa nama, odnosno stvari koje nas se direktno tiču. Ovaj deo mozga se aktivira u situacijama, na primer, kada sretnemo osobu koja nam deluje poznato (kada hodamo ulicom, mimoilazimo se sa mnogo nepoznatih ljudi, ali kada iznenada naiđemo na prijatelja ili poznanika, ovaj deo mozga se aktivira, zbog čega prepoznajemo poznato lice, odnosno osobu). Primećujemo informacije koje su nam interesantne ili koje se na određeni način odnose na nas (na primer, dok hodamo ulicom, prolazimo pored mnogo reklama, ali mi samo tražimo određeni objekat ili mesto).

Ako vidimo reklamu za taj objekat ili mesto, taj deo mozga će se aktivirati. Tada ćemo shvatiti da upravo to tražimo. Naš mozak nalazi informaciju koja nam iz nekog razloga deluje značajno, važno ili zanimljivo (npr. kao kada oduševljeni biciklista vidi novi model bicikla u izlogu prodavnice).

Važnost rane dijagnoze šizofrenije

Rana dijagnoza i rani početak lečenja omogućavaju brz oporavak pacijenata, pa samim tim i njihov povratak porodici, prijateljima, poslu, školi, odnosno, normalnom životu.

Simptomi šizofrenije

Simptomi šizofrenije mogu da se podele u pet grupa, pri čemu pacijent može da ima samo jedan simptom ili dva, a može da bude prisutno i više, koji su opisani u nastavku teksta. Isto tako, osoba kojoj je dijagnostikovana šizofrenija može duže vreme biti bez ikakvih simptom šizofrenije.

Simptomi šizofrenije

Simptomi šizofrenije

Šizorfenija je bolesti kao i sve druge. Neke moždane strukture ne funkcionišu kako treba.

Posledice simptoma šizofrenije

Posledice simptoma šizofrenije

Odnos kognitivnih funkcija i bolesti

Istraživanje pokazuje obrnutu vezu između trajanja bolesti i broja epizoda, i rezultata na neuropsihološkom testiranju.

Kako se lekovima leče simptomi šizofrenije?

Kako se lekovima leče simptomi šizofrenije?

Kako se javljaju simptomi šizofrenije?
Kako se javljaju simptomi šizofrenije?

Šta je to šizofrenija?

Simptomi šizofrenije

Šizorfenija je bolesti kao i sve druge. Neke moždane strukture ne funkcionišu kako treba.

Kako naš mozak funkcioniše?

Morfološka osnova mentalnog zdravlja je nervni sistem koji pravilno funkcioniše. Mozak je deo centralnog nervnog sistema (CNS) koji se nalazi u lobanji. Drugi deo centralnog nervnog sistema – kičmena moždina, nalazi se u kanalu kičmenog stuba.

Kako se brinuti o svom mentalnom zdravlju?

Metoda za sprečavanja bolesti koja je dostupna svima jeste briga o sopstvenom zdravlju i jačanje fizičkih i mentalnih kapaciteta.

Definicija zdravlja i mentalnog zdravlja

Definicija zdravlja obuhvata nekoliko sfera – fizičku, mentalnu, socijalnu i duhovnu. Tek kada se u svim sferama poseduje zdravlje, može se reći da je osoba potpuno zdrava. Mentalno zdravlje je važan element zdravlja, a iako zbog slabije definisanosti i neodređenosti, ne postoji univerzalna obavezujuća definicija mentalnog zdravlja, važnost mentalnog zdravlja se ističe u većini definicija zdravlja.

Stigmatizacija i druge prepreke pri lečenju mentalnih poremećaja

Glavna prepreka lečenju mentalnih poremećaja je, s jedne strane, nedostatak znanja i informacija o simptomima i mogućnostima dostupnih i efikasnih vidova lečenja, a sa druge, širenje pogrešnih i negativnih stavova (stereotipova) u društvu o mentalnim bolestima, što vodi negativnom stavu prema pacijentima (stigmatizacija).

Onesposobljenost koja nastaje usled mentalnih poremećaja

Mentalni poremećaji mogu prouzrokovati onesposobljenost mentalno obolelih osoba, koja delimično ili potpuno otežava pronalaženje zaposlenja ili do te mere onemogućava vršenje svakodnevnih aktivnosti, da su neophodni stalna nega i pomoć drugih osoba.

Pravila za lečenje mentalnih poremećaja

Signali koje treba zabeležiti i preneti lekaru mogu biti različiti i mogu se javiti odvojeno ili istovremeno.

Tipovi mentalnih poremećaja
Utvrđivanje tipičnih simptoma mentalnih poremećaja je od ključnog značaja za tačnu dijagnozu.
Simptomi na koje treba da obratite pažnju

Karakteristična osobina simptoma mentalnih poremećaja jeste da većinom nisu specifični za određena oboljenja, što znači da su isti simptomi (npr. anksioznost, loše raspoloženje, sumanutosti, halucinacije, poremećaji pamćenja) mogući kod više telesnih i mentalnih bolesti.

Šta su mentalni poremećaji?

Ne treba svaku mentalnu neprijatnost tumačiti kao mentalnu bolest. Uznemirenost, anksioznost, tuga, obeshrabrenost, nesanica ili gubitak apetita su prirodne reakcije na teške životne okolnosti, konflikte, pretrpljene gubitke i razočaranja.

Uzroci šizofrenije

Čak i ako niko u Vašoj porodici nije bolovao od šizofrenije, rizik da ćete oboleti od nje iznosi 1:100.

Šizofrenija i psihoze

Psihoza je stanje u kome psihotična osoba doživljava svet na poseban, abnormalan način koji ne odražava stvarnost. Šizofrenija, odnosno, grupa šizofrenih psihoza, termin je koji opisuje brojne različite psihoze sa različitim manifestacijama i tokom.

O šizofreniji

Termin „šizofrenija“ nije jedinstven u pogledu dijagnoze i terapije i sa sobom povlači niz pogrešnih generalizacija i mitova. Ovaj termin je osmislio Eugen Blojer, švajcarski psihijatar, koji je spojio dve grčke reči: shizis „podeljen” i fren „um”. Tada je bila psihoza koja se karakteriše podelom uma i nema ništa zajedničko sa „podvojenom ličnosti”, što je nepsihotični simptom iz grupe disocijativnih poremećaja.

Razvoj bolesti

Recidiv šizofrenije (povratak bolesti)

Šizofrenija je hronična bolest. Mogućnost recidiva (povratka bolesti) je visoka. Prema statističkim podacima, simptomi bolesti se ponovo jave u roku od 12 meseci kod 75% pacijenata. Rizik od recidiva se značajno smanjuje ako se terapija lekovima nastavi u skladu sa preporukama lekara. Međutim, recidiv je moguć čak i kada se pacijent pridržava režima lečenja.

Tok šizofrenije

Tok psihoze je veoma specifičan i zavisi od velikog broja faktora, među kojima je najvažnije da li pacijent uzima odgovarajuće lekove, u propisanim dozama i tokom odgovarajućeg vremenskog perioda. U početku pacijent treba da se osloni potpuno na mišljenje lekara po pitanju lečenja.

Početak šizofrenije

Šizofrenija retko kada počinje pre puberteta, dok u odraslom dobu učestalost šizofrenije naglo raste. Ova bolest pogađa i muškarce i žene (u odnosu 1,4:1). U većini slučajeva, šizofrenija se dijagnostikuje kod starijih tinejdžera ili kod osoba u dvadesetim godinama, ali se simptomi šizofrenije mogu javiti u bilo kom životnom dobu.

EM-109686; 09/2022