Šta su mentalni poremećaji?
In this page
Šta su mentalni poremećaji?
Ne treba svaku mentalnu neprijatnost tumačiti kao mentalnu bolest. Uznemirenost, anksioznost, tuga, obeshrabrenost, nesanica ili gubitak apetita su prirodne reakcije na teške životne okolnosti, konflikte, pretrpljene gubitke i razočaranja.
Ne treba svaku mentalnu neprijatnost tumačiti kao mentalnu bolest. Uznemirenost, anksioznost, tuga, obeshrabrenost, nesanica ili gubitak apetita su prirodne reakcije na teške životne okolnosti, konflikte, pretrpljene gubitke i razočaranja. Reagujemo tugom, anksioznošću, ponekad i strahom, razdražljivošću ili ljutnjom na neuspehe i razočaranja koja ugrožavaju našu dobru sliku o sebi, mentalni integritet i osećaj sigurnosti.Anksioznost i tuga koji se jave u teškim životnim situacijama nisu mentalni poremećaji. Međutim, mogu dovesti do poremećaje ako se ne suočimo direktno sa problemima, ne razrešimo nepovoljne okolnosti i emocije koje one izazivaju. Hronični situacioni stres, nerazrešena situacija koja prouzrokuje konflikte ili efekti traumatskog stresa mogu da se nalaze u korenu poremećaja, dovode u vezu sa poremećajima nastalim usled stresa ili neurozama, uključujući poremećaje sna, raspoloženja, emocija i ponašanja, obrazaca ishrane, anksioznih i depresivnih poremećaja.
Dobro je znati...
Baš kao što nas fizički bol upozorava na ugroženi biološki integritet (na osnovu iskustva, instiktivno povlačimo šaku od vrućih ili oštrih predmeta), strah i anksioznost su signali koji nas upozoravaju na pretnje ili opasnosti po psihu.
Da li znate...
Kod nekih osoba, posledice ozbiljnog stresa mogu da izazovu trajne promene ličnosti. Kod osoba koje su podložne epizodama životne krize ili rizičnim događajima, veliki stres može da pokrene prvu epizodu ili ponavljanje psihičkih poremećaja iz grupe šizofrenije i sumanutosti ili afektivnih (depresivnih i maničnih) poremećaja.
Da bismo ostali organizovani, bezbedni i osećali se sigurno u teškim situacijama koje donosi život, potrebna nam je podrška drugih ljudi, a ponekad i stručnjaka. Ne postoji jasno razgraničenje između potpunog mentalnog zdravlja i mentalnog stanja sa rastućim simptomima mentalne nelagode i teškoća pri suočavanju sa svakodnevnim događajima.
Zapamtite!
U slučaju trajnih i veoma intenzivnih simptoma mentalne neprijatnosti (kao što su anksioznost ili depresija, poremećaji spavanja ili apetita, razdražljivost i impulsivnost), kada oni počnu da remete naše funkcionisanje i utiču na odnose sa drugim ljudima, možemo da govorimo o mentalnim poremećajima koji zahtevaju pomoć stručnjaka.
U mentalne poremećaje spadaju:
- poremećaji prilagođavanja
- anksiozni poremećaji
- depresivni poremećaji
- poremećaji ishrane
- poremećaji ponašanja
- emotivni poremećaji
Situacije visokog rizika
U situaciji intenzivnog i dugotrajnog stresa kod osoba sa urođenom, pojačanom osetljivošću na poremećaje mentalnih funkcija, npr. kad postoje poremećaji u porodici (genetska predispozicija) i usled slabijeg mentalnog zdravlja i podrške (slabe socijalne veštine, ograničeni kapacitet nošenja sa emocijama i manji broj dostupnih stručnjaka za mentalno zdravlje, odnosno neefikasna mreža stručnjaka), takve osobe mogu biti izložene riziku od epizode mentalnih (psihotičnih) stanja koja se mogu manifestovati kao šizofrenija, depresija ili manija sa psihotičnim simptomima, kao i poremećaji sumanutosti.
Pojava psihotične epizode takođe može biti podstaknuta prekomernom konzumacijom alkohola ili usled zavisnosti od neke psihoaktivne supstance.
Kako se izboriti sa krizom?
Epizode životnih i porodičnih kriza, kao i slučajni traumatični događaji, predstavljaju situacije koje nakon uspešnog suočavanja sa njima mogu poboljšati prirodni izvor iskustava i veština za upravljanje stresom kod pogođene osobe, a ujedno i da doprinesu razvoju ličnosti i povećanju kapaciteta prilagođavanja. Međutim, neke situacije mogu da premaše kapacitete nošenja sa stresom određenih osoba i usled toga da postanu izvori potencijalnih rizika po mentalno i telesno zdravlje.
Osobe koje imaju životnih problema i/ili su doživele traumatične događaje kao najjednostavnije sredstvo za suočavanje sa emocijama mogu da koriste prekomerne količine alkohola, sredstva za smirenje i druge supstance, naročito lekove. To može prouzrokovati zavisnost od određenih supstanci. Opšta podrška i profesionalna pomoć koja se pruža osobama u teškim životnim situacijama ili koje su doživele dramatične neočekivane događaje, ne samo da pomažu tim osobama da se efikasno izbore sa negativnim emocijama, ponovo razmisle o okolnostima i isplaniraju strategije za prevazilaženje kriznih situacija, već ujedno mogu da pomognu pri prevenciji mentalnih poremećaja.
Podrška porodice i prijatelja je često sasvim dovoljna, ali se dešava da je pomoć stručnjaka neizbežna u nekim situacijama. Država pruža ovakvu pomoć svojim građanima u zakonskom okviru usluga socijalne i medicinske nege za koju su zaduženi odgovarajući stručnjaci i institucije.
Kada treba da se zatraži profesionalna pomoć?
Važno je da imate u vidu da je ljudska priroda složenog bio-psihosocijalnog karaktera. Kada je organizam zdrav, on može da se izbori sa promenama okruženja, spoljnim pretnjama i unutrašnjim mentalnim konfliktima.
Međutim, kada je pojedinac izložen prekomernom opterećenju koje premašuje njegove kapacitete za prilagođavanje, to može dovesti do poremećaja ravnoteže. Posledično, moguć je pad biomentalnog otpora, što prouzrokuje povećanje učestalosti različitih oboljenja, kako telesnih, tako i mentalnih.
Zapamtite!
Važno je da imate u vidu da se mentalni poremećaji često ne ispoljavaju samo u mentalnoj sferi, već i u fizičkoj (telesnoj) ravni ljudskog funkcionisanja.
Slično tome, telesne bolesti se mogu dijagnostikovati kroz telesne (bolovi, slabost) i mentalne (anksioznost, loše raspoloženje) simptome. Lekari opšte prakse dijagnostikuju i utvrđuju postojanja telesnih i mentalnih bolesti. Slično tome, kada psihijatar dijagnostikuje mentalne poremećaje, on ujedno ispituje i telesno stanje pacijenta kako bi isključio ili utvrdio postojanje neke telesne bolesti.
