Uloga negovatelja u podsticanju saradnje

Uloga negovatelja u podsticanju saradnje

Prema rezultatima istraživanja, jedan pacijent sa šizofrenijom ima oko 10 osoba, iz bliskog kruga, koje su direktno pogođene posledicama bolesti.

Prema rezultatima istraživanja, jedan pacijent sa šizofrenijom ima oko 10 osoba, iz bliskog kruga, koje su direktno pogođene posledicama bolesti. Samo 19% pacijenata koji se leče od šizofrenije živi nezavisno od svoje rodbine, dok 81% živi sa svojim negovateljima. U većini slučajeva (78%), žene se posvećuju bolesnom članu porodice 34 sata nedeljno. Još je teže što 68% negovatelja ove zadatke kombinuje sa svojim poslom.Podrška negovatelja je veoma složena, od pomoći u dnevnim obavezama i pripremanju obroka do kontrole uzimanja lekova. Finansijski teret je još jedan problem.

Dobro je znati...

Čak 81% pacijenata koji se leče od šizofrenije živi sa svojim negovateljima. U većini slučajeva (78%), žene se posvećuju bolesnom članu porodice 34 sata nedeljno.

Bolnički model lečenja i nedostatak razvijenog sistema lečenja u okruženju zahtevaju da porodica pacijenta nosi glavni teret nege. Kako se može zaključiti iz izveštaja, 88% rodbine je odgovorno za kontrolu pridržavanja preporuka lekara.

Bolnički model lečenja i nedostatak razvijenog sistema lečenja u okruženju zahtevaju da porodica pacijenta nosi glavni teret nege. U 88% slučajeva rodbina je odgovorno za kontrolu pridržavanja preporuka lekara.Redovno uzimanje lekova je najvažniji vid lečenja šizofrenije. Samo pacijent, koji se pridržava propisane terapije lekovima, može da učestvuje u drugim vidovima terapije: psihoterapija, psihoedukacija, fizička rehabilitacija.Pravilna terapija lekovima omogućava stabilizaciju zdravlja i sprečava recidiv (povratak) psihoze. Negovatelji su svesni činjenice da čak i kratke pauze u uzimanju lekova mogu da dovedu do povratka psihoze i stoga pridaju toliku važnost pravilnoj kontroli terapije. Ta kontrola, međutim, ima negativne posledice: bolesnik se oseća kao da je pod nadzorom, ponekad je prisiljen da uzima lekove i počinje da gleda na svoju rodbinu kao na policiju. Uzimanje lekova postaje glavna tema, a za bolesnikov pojam i jedina tema, pri čemu brižno pitanje kao što je: „Da li si uzeo lekove danas?“ može da izazove izliv agresije i odbijanje dalje terapije.

Breme negovatelja je veoma složen problem i posle dužeg vremena dovodi do sindroma sagorevanja i zdravstvenih problema. Od ispitanih negovatelja 12–18% je bilo na ivici depresije i svakom četvrtom ispitaniku je bila potrebna stručna pomoć. Treba navesti da negovatelji pacijenata koji se leče od šizofrenije postaju „tihi pacijenti“ koji ispoljavaju prve simptome depresije.

Dobro je znati...

U čak 88% slučajeva rodbina je odgovorna za kontrolu pridržavanja pacijenta preporuka lekara.

Jedan pacijent kome je dijagnostikovana šizofrenija ima pomoć oko 10 bliskih osoba.

Da li postoji rešenje za ove probleme?

Rezultati istraživanja ukazuju na ulogu dugodjelujućih antipsihotika. U Srbiji su dostupni lekovi koji se primjenjuju kao injekcije na svake 2 - 4 nedelje, i na svaka 3 meseca. Zahvaljujući održavanju stabilne koncentracije leka u krvi, režim lečenja je efikasniji, a pacijent može izaći iz dnevne rutine uzimanja tableta. To smanjuje pritisak na negovatelja oko kontrole uzimanja lekova i umanjuje rizik recidiva simptoma. Stabilno stanje pacijenta znači da negovatelj ima više mogućnosti da se posveti sebi.

Dobro je znati...

Od ispitanih negovatelja, 12–18% je bilo na ivici depresije i svakom četvrtom ispitaniku je bila potrebna stručna pomoć.

Izvor

*Vodič za šizofreniju. Lundbeck A/S.

Izveštaj „Schizofrenia. Rola opiekunów w kreowaniu współpracy“ je uredio Institut za prava pacijenata i zdravstveno obrazovanje i deo je obrazovne kampanje o šizofreniji koju Institut sprovodi. Izveštaj je dostupan OVDE.

# BSM. (2015) Briga o rođacima kojima je dijagnostikovana šizofrenija. Izveštaj iz kvantitativnog istraživanja. Janssen

EM-109686; 09/2022