Izbor leka zavisi od toga da li želimo da lečimo iznenadni napad ili da održavamo remisiju (sprečavamo napade) i sprečimo oštećenje organa (creva).
Lečenje se sprovodi različitim lekovima sa ciljem da se ublaži upala. Ovim lekovima možemo uspešno da ublažimo i kontrolišemo tipične simptome bolesti. Mogu se koristiti i antibiotici ili analgetici u slučajevima kada se sumnja na bakterijsku infekciju ili kada ima bola.
Antiinflamatorni lekovi (kortikosteroidi). Većina pacijenata koji boluju od Kronove bolesti uzimaju antiinflamatorne lekove tokom napada.
Imunomodulatori. Ova vrsta lekova menja aktivnost imunog sistema tako što sprečava razvoj stalne upale.
Biološke terapije. Biološki lekovi se koriste više od 100 godina. Insulin i vakcine su takođe biološke terapije. Ovi lekovi se nazivaju biološkim lekovima zato što su, za razliku od hemijskih lekova, napravljeni od proteina humanog ili životinjskog porekla. Tokom više od deset godina, novi biološki lekovi se uspešno koriste za lečenje imunoloških bolesti. Biološki lekovi deluju tako što ciljaju proinflamatorne medijatore u gastrointestinalnom traktu i tako smanjuju upalu. Zahvaljujući njihovoj visokoj efikasnosti, postiže se i održava remisija. Dostupno je nekoliko bioloških terapija za lečenje Kronove bolesti. Pacijenti dobijaju biološke lekove u vidu subkutanih injekcija ili infuzije, kod kuće ili u bolnici, u zavisnosti od vrste biološkog leka. Pre započinjanja terapije biološkim lekovima, određene bolesti moraju da se isključe, naročito neke infekcije, i moraju se proveriti određeni laboratorijski parametri.
Antibiotici. Pomažu u lečenju apscesa i smanjuju sekreciju iz fistula. Prepisuju se i u slučaju ozbiljne infekcije.
Dodaci ishrani. Dodaci ishrani su često potrebni pacijentima s opštom neuhranjenošću i/ili nedostacima minerala, vitamina i ostalih vitalnih nutrijenata.
EM-17740, 09/2019
