„Svaki put kada osetim bol ili nelagodnost, u mojoj glavi se uključi alarm: da li se bolest vratila? Povremeno svako oseća bolove u različitim delovima tela, ali razlika leži u činjenici da zdrava osoba nikada ne postane ovako paranoična...“
Alojz, 73 godine
Nažalost, lečenje može da izazove neprijatne simptome i komplikacije. Obratite pažnju na moguće komplikacije tokom lečenja. Potporna (suportivna) terapija se sastoji od određenih grupa lekova ili lekova koji dopunjuju ishranu. Antibiotici mogu da se uzimaju radi zaštite od infekcije ili za lečenje infekcije. Ako su infekcije učestale, pacijent se može lečiti nespecifičnim antitelima (imunoglobulini) kako bi se ojačao imuni sistem. Antitela se dobijaju iz krvi većeg broja davalaca krvi. Lekar ponekad mora da preporuči dodatni unos tečnosti kada je reč o infekcijama kako bi sprečio sušenje i dalje oštećenje bubrega.
Ako pacijent ima veoma jake bolove u kostima, možda će biti neophodna ortopedska intervencija, kao dodatak lekovima, kako bi se smanjio bol. Ovo će povećati fleksibilnost i smanjiti bol. Na primer, ako je pršljen slomljen, prelom može da se leči vertebroplastikom ili kifoplastikom (ubrizgavanje koštanog cementa u povređen pršljen). Po pravilu, pacijent prima lekove za ublažavanje povreda kostiju koje je izazvala bolest (bisfosfonati). Kada pacijent pati od anemije, mogu da se uzimaju lekovi koji podstiču stvaranje eritrocita (epoetin), a u nekim slučajevima je neophodna transfuzija krvi. Nizak broj leukocita znači da pacijent mora da uzme faktore rasta leukocita.
EM-118664; 12/2022
