Ako ovo čitate, verovatno ste razgovarali sa lekarom o lečenju multiplog mijeloma. Zbog problema sa kostima koji se javljaju u ovoj bolesti, možda će vam biti potreban traumatološki, ortopedski tretman ili radioterapija, pri čemu se bolni i oštećeni delovi kostiju zrače da bi se ublažile tegobe.
Dijagnoza multiplog mijeloma se potvrđuje obavljanjem brojnih laboratorijskih testova, ispitivanjem koštane srži i dijagnostičkim snimanjima. Na osnovu obavljenih pregleda, lekar će dobiti jasnu sliku o napredovanju multiplog mijeloma i moći će da donese odluku o neophodnoj metodi lečenja. Lekari će se dogovoriti koji način lečenja (ukoliko vam je ono potrebno lečenje) najviše odgovara vašem stanju i obavestiće vas o očekivanim rezultatima lečenja.
Tabela određenih laboratorijskih vrednosti
Kocijančič A, Mrevlje F, Štajer D: Interna medicina. Ljubljana-Littera picta, 2005; Electrophoresis
Analize krvne slike
Analizom krvne slike određuje se broj eritrocita (crvena krvna zrnca), leukocita (bela krvna zrnca) i trombocita (krvne pločice) i odnos između njih.
Elektroforeza proteina
Određuje se koncentracija paraproteina.
Paraprotein
Protein je prisutan u serumu i/ili urinu kod 98% pacijenata sa multiplim mijelomom; njegova identifikacija i količina u krvi ili urinu su bitni za dijagnozu i ocenu uspešnosti lečenja.
Tokom lečenja, mere se koncentracije svih proteina u krvi pacijenta, takođe se redovno prati M protein (paraprotein, monoklonski protein) u krvi i/ili urinu. Dinamika multiplog mijeloma i odgovor na lečenje se prati elektroforezom proteina. Ako je lečenje efikasno, vrednosti će se smanjiti.
Imunofiksacija i imunoelektroforeza
Ovim dodatnom analizom može se utvrditi podtip paraproteina, monoklonskog proteina.
24-satno ispitivanje proteina u urinu
Napredovanje bolesti se prati posmatranjem koncentracije taloga proteinskih teških i lakih lanaca u urinu. 24-satno ispitivanje proteina u urinu omogućava precizno merenje. Poslednjih godina lekari sve manje koriste ovo ispitivanje.
Određivanje slobodnih lakih lanaca imunoglobulina u serumu
Određivanje vrednosti lakih lanaca imunoglobulina u krvi pomaže pri dijagnozi i proceni dinamike bolesti/reagovanja na lečenje.
Koncentracija slobodnih lakih lanaca kapa i lambda može posebno da se odredi u krvi, ali to se može obaviti i ispitivanjem urina i tečnosti koja se nalazi u prostoru koji pokriva mozak i kičmenu moždinu (likvor).
Ispitivanje koštane srži
Procenat malignih plazmocita u koštanoj srži kreće se od 10 do 100% kod pacijenata koji boluju od multiplog mijeloma. Bujanje plazma ćelija (plazmocita) može ravnomerno zahvatiti područje ili može biti lokalizovano na samo neka područja. Ispitivanje koštane srži je ključni pregled za postavljanje dijagnoze multiplog mijeloma. Ovaj pregled je apsolutno neophodan za određivanje mogućih genetskih promena u obolelim ćelijama.
Radi se hromozomska karta ili kariotip. To omogućava otkrivanje eventualnih nepravilnosti u strukturi ili broju hromozoma. Lekari proveravaju da li postoje neke od najznačajnijih hromozomskih nepravilnosti. Hromozomsko ispitivanje će vašem lekaru dati važne informacije o razvoju bolesti. To će pokazati da li se očekuje brza ili postepena progresija i u skladu s tim se može planirati lečenje.
Punkcija i biopsija koštane srži
Tokom ovog pregleda lekar će napraviti mali rez na koži kroz koji će šupljom iglom uzeti uzorak tečnosti tkiva iz koštane srži, iz zadnjeg dela karlične kosti. Biće dovoljno 5 – 10 ml koštane srži ili tkiva. Postupak se obavlja na klinici i ne zahteva od pacijenta da bude sa praznim stomakom. Traje samo nekoliko minuta.
Biopsija koštane srži
Tokom ovog postupka, lekar će šupljom iglom uzeti uzorak iz sredine koštane srži sa zadnje strane karlične kosti. Ispitivanje je nešto agresivnije u poređenju sa punkcijom koštane srži i daje tačniju procenu procenta plazma ćelija raka u koštanoj srži.
Oštećenje kostiju
Multipli mijelom može da dovede do oštećenja kostiju i zato treba obaviti ispitivanja kostiju (dijagnostička snimanja) koja su potpuno bezbolna. Otkriće se znakovi osteoporoze, raniji i skorašnji prelomi kostiju ili promene u sastavu kostiju. Ova ispitivanja su ključna za planiranje metoda lečenja, a kasnije, za praćenje napredovanja bolesti.
Pregled koštanog sistema - skeleta
To je serija rendgenskih snimanja koštanog sistema. Pregled skeleta se vrši da bi se utvrdilo da li je na kostima došlo do promena tipičnih za bolest ili postoje oštećenja kostiju. Crne mrlje na rendgenskim snimcima ukazuju na područje kosti zahvaćeno bolešću. Može da se radi o osteoporozi, osteoliznim promenama kostiju (lokalizovane oblasti osteoporoze), kolapsu, povredi kičmenog pršljena i patološkom prelomu. Nažalost, ova dijagnostička metoda prikazuje oštećenja u već uznapredovaloj fazi bolesti.
MR i CT snimanje
Ako se uobičajenim pregledom kostiju ne nađu promene, radi se snimanje MR (magnetna rezonanca) i CT (kompjuterizovana tomografija) da bi se utvrdilo prisustvo i opseg multiplog mijeloma. Ova snimanja, po potrebi, mogu poslužiti za preciznije definisanje patoloških promena kostiju. Obavljanjem MR i CT snimanja dobijamo informacije koje su korisnije i preciznije od pregleda skeleta. Pri pojavi kliničke sumnje, otkrivaju se oštećenja kostiju koja mogu da dovedu do pritiska na kičmenu moždinu.
Specijalno PET/CT snimanje daje informacije o aktivnim oštećenjima (lezijama) kostiju i lokalizovanom multiplom mijelomu izvan koštane srži, ali se ovaj postupak retko koristi kod pacijenata koji boluju od multiplog mijeloma. Takođe se koristi za procenu efikasnosti lečenja.
EM-118664; 12/2022
