Značaj raznovrsne i uravnotežene ishrane

Slede principi koji će vam pomoći da se hranite zdravo. Ovi principi se zasnivaju na indikacijama sadržanim u INRAN Smernicama, Nacionalni Institut za istraživanje hrane i ishranu. Oni su opšteg tipa za one koji žele da se hrane zdravo i da se osećaju bolje, ali takođe pružaju korisne savete za ljude obolele od raka. Moramo imati u vidu da ljudi oboleli od raka, u nekim slučajevima, mogu imati specijalne potrebe u ishrani (na primer, kod ogromnog gubitka težine ili kada postoje određeni problemi povezani sa hemioterapijom). U tim slučajevima, potrebno je da prilagodite ishranu određenim potrebama. Uvek tražite savet onkologa.

Proteini su osnovne supstance u telu. Svaki deo tela je zapravo sastavljen od proteina i zbog toga je važan svakodnevni unos proteina kako bi tkiva ostala zdrava, da bi se obnavljala i zaštitila od oštećenja. Čak su i proteini izvor energije. Vitamini i minerali igraju važnu ulogu u normalnom funkcionisanju organizma. Vlakna pomažu u održavanju pravilnog funkcionisanja creva. Voda, glavna komponenta našeg tela, od osnovnog je značaja za odigravanje svih procesa i reakcija u našem telu. Generalno, raznovrsna, uravnotežena ishrana je temelj zdravog načina života. Tip i količina hrane koju jedemo utiču na našu energiju i raspoloženje.

Zdrav način života igra važnu ulogu u jačanju imunog sistema (koji čine ćelije koje proizvode antitela) i u smanjenju rizika od određenih patoloških stanja, kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Zato je zdrava i uravnotežena ishrana sve važnija za one koji moraju da se suoče sa rakom i mogućim terapijama. Uravnotežena i raznovrsna ishrana vam pomaže da se osećate bolje, da bolje podnosite terapiju, dobijete najbolji efekat lečenja, podnesete neželjene efekte, povratite snagu i smanjite rizik od infekcija.

Pre svega moramo održavati svoju težinu u normalnim granicama (možete da tražite od lekara da izračuna preporučenu težinu u odnosu na vašu visinu). Naša telesna težina je opipljiv izraz „energetske uravnoteženosti“ između onoga što unesemo i potrošenih kalorija. Energija se unosi hranom i telo je koristi i tokom odmora (radi održavanja funkcije organa kao što su mozak, pluća, srce itd) i tokom fizičke aktivnosti (za rad mišića). Ako unosite hranu više nego što trošite kalorije, višak se nagomilava u telu u vidu masti, što dovodi do povećanja telesne mase. Ako unesete manje energije nego što vaše telo troši, telo koristi masne naslage kako bi zadovoljilo energetske potrebe.

I nagomilavanje masti i prekomeran gubitak težine mogu biti opasni po zdravlje. Prvi slučaj povećava rizik od razvoja određenih bolesti (npr. dijabetes, hipertenzija itd), dok drugi slučaj, čak i kada ima uticaja na skladištenje masti, utiče na mišiće i unutrašnje organe, kompromitujući mnoge funkcije i slabi telo. Stabilna telesna težina doprinosi boljem kvalitetu života. Da biste postigli i održavali zdravu telesnu težinu, važno je da budete fizički aktivni. Dajemo vam nekoliko saveta: redovno proveravajte svoju težinu; ako imate prekomernu težinu, smanjite unos energije tako što ćete jesti manje i unositi niskokaloričnu hranu koja će vas više zasititi (povrće i voće), trošite više energije tako što ćete se više baviti fizičkom aktivnošću; ako imate manju telesnu težinu, održavajte prikladan nivo fizičkih aktivnosti i hranite se raznovrsno i uravnoteženo, redovno uzimajte sve obroke; izbegavajte neuravnoteženu ishranu ili veoma drastičan pristup „uradi sam“, što može biti štetno za zdravlje. Ako imate prekomernu ili manju telesnu težinu, potražite savet od svog lekara.

Ova hrana je važna zbog toga što obezbeđuje ugljene hidrate, kao i vitamine i minerale; dobar je izvor dijetalnih vlakana, kao i većina mahunarki i proteina. U uravnoteženoj ishrani oko 60% kalorija treba da dolazi iz ugljenih hidrata. Značaj ugljenih hidrata dolazi iz činjenice da ih telo lako apsorbuje i koristi, obezbeđujući ćelijama adekvatno snabdevanje energijom. Dijetalna vlakna sama po sebi nemaju nutritivnu ili energetsku vrednost, ali su veoma važna za regulaciju različitih funkcija u organizmu, posebno u organima za varenje.

Glavne namirnice koje su bogate vlaknima (Izvor: INRAN)

• Mahunarke: pasulj, bob, leblebija, sočivo, grašak
• Žitarice i proizvodi od žitarica: testenine, keksi, hleb i žitne pahuljice (posebno integralne – od celog zrna), pekarski proizvodi, ječam
• Povrće: artičoka, kelj, cikorija, šargarepa, patlidžan, cvekla, pečurke, zelena salata, divlja mirođija
• Sveže voće: kruške, jabuke, smokve, banane, kivi, maline, jestiv plod kaktusa, ribizle
• Koštunjavo voće: orasi, lešnici, badem
• Suvo voće: suve kajsije, suve smokve, suve jabuke, suvo grožđe, suve šljive, suvi kesten

Voće i povrće su odličan izvor vitamina.

Neki primeri:

• pomorandže, paradajz i kivi za vitamin C i folnu kiselinu
• šargarepa, kajsija, povrće sa zelenim listovima za pro-vitamin A
• mahunarke i žitarice za tiamin, nijacin i folat.

Ovi proizvodi su takođe važan izvor minerala (povrće sa zelenim listovima za kalcijum i gvožđe, krompir i paradajz za kalijum).

Neki vitamini zajedno sa drugim supstancama koje sadrži voće, povrće i mahunarke takođe štite od takozvanih slobodnih radikala. Nekoliko saveta:

• Svakodnevno jedite više porcija voća, povrća i mahunarki; češće unosite i sveže i suvo voće, ograničite dodavanje ulja i masti, tako što ćete ih zameniti svežim biljem i začinima.
• Redovno jedite hleb, testenine, pirinač i druge žitarice (prvenstveno integralne), nemojte dodavati previše masnih proizvoda.

Da biste se osećali dobro, morate konzumirati određenu količinu masti, koje pored pružanja energije, pomažu u apsorpciji nekih vitamina, ali ne preterujte. Prekomeran unos masti povećava rizik od gojaznosti i određenih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti. Osim količine masnoće, takođe je važno razlikovati različite masti. Različite osobine masti (određene različitim hemijskim sastavom) zapravo mogu imati važan uticaj na zdravlje.

Tipovi masti

• Zasićene masti: utiču na povećanje holesterola u krvi. Među hranom koja sadrži ovu vrstu masti su mlečni proizvodi (sir, punomasno mleko, kajmak, puter), masno meso i njihovi derivati i određena biljna ulja (posebno palmino ulje i kokosovo ulje).
• Nezasićene masti: one ne povećavaju nivo holesterola u krvi (neki tipovi imaju zaštitnu ulogu u organizmu). Uglavnom se nalaze u biljnim uljima (seme i ulje), orasima, lešnicima, maslinama i ribi.

Nekoliko saveta:

• Koristite umerenu količinu masti i ulja za začinjavanje jela i kuvanje. Ako je neophodno, koristite tiganje koji mogu da se koriste bez masnoće, spremajte hranu u foliji, mikrotalasnoj pećnici, na pari itd.
• Ograničite unos masti životinjskog porekla (puter, mast, kajmak itd), umesto toga koristite masti biljnog porekla (posebno ekstra devičansko maslinovo ulje i semena ulja).
• Za začinjavanje koristite sirovu i termički neobrađenu masnoću i izbegavajte masti i ulja koja su već korišćena za spremanje hrane.
• Ne preterujte sa prženom hranom.
• Redovno jedite ribu, kako svežu tako i smrznutu (2-3 puta nedeljno).
• Odlučite se za lagano meso i uklonite svu vidljivu masnoću.
• Ako volite jaja, možete jesti do četiri jaja tokom nekoliko dana.
• Ako pijete dosta mleka, uzmite obrano ili polu-obrano, koje i dalje sadrži dovoljne količine kalcijuma.
• Kada su u pitanju sirevi, izaberite one manje masne ili jedite manje porcije.

Višak prostih šećera je delimično odgovoran za formiranje zubnog karijesa i pojavu gojaznosti. Najvažniji izvori šećera dolaze iz hrane i slatkih pića, čiji unos iz tog razloga treba da se ograniči. Neki saveti:

• Umereno uzimajte slatku hranu i pića tokom dana.
• Za desert birajte tradicionalne pekarske proizvode koji sadrže manje masti i šećera a više skroba (keks, kolači itd).
• Ograničite količinu slatkiša koji se mažu na hleb ili tost (džem, med, krem itd)
• Ograničite unos proizvoda koji sadrže mnogo šećera, a posebno onih koji se lepe za zube, kao što su meki slatkiši, nugat itd.

Oko 70% ljudskog tela se sastoji od vode i njeno prisustvo, u adekvatnim količinama, od suštinskog je značaja za život. Voda je neophodna za obavljanje svih procesa i reakcija koje se odvijaju u našem telu. Zbog toga je održavanje „balansa vode“ (tj. odnos između „unosa“ i „izbacivanja“ vode) od presudnog značaja za održavanje dobrog zdravstvenog stanja. Nekoliko saveta:

• Pijte kada ste žedni i, ako je moguće, pijte pre nego što ožednite. Prosečno dnevno unesite 1,5-2 litra vode.
• Pijte vodu češće i u malim količinama. Pijte polako, posebno ako je voda hladna.
• Stariji ljudi treba da piju vodu često tokom dana, u toku i nakon obroka, a čak i kada nisu žedni (što se smanjuje sa godinama).
• Održavajte balans tečnosti tako što ćete piti vodu. Pića kao što su oranžada, gazirana kola pića, voćni sokovi, kafa, čaj, pored vode sadrže i šećer ili psihoaktivne supstance, kao što je kofein. Ova pića treba konzumirati umereno.
• Pijte tokom i nakon vežbanja, uglavnom vodu, kako biste nadoknadili gubitke usled znojenja.
• U određenim patološkim stanjima (kao što su groznica i dijareja) koja povećavaju gubitak vode, povećajte unos vode.

Prekomeran unos soli može pospešiti pojavu visokog krvnog pritiska, posebno kod ljudi koji imaju predispozicije za to, kao i drugih bolesti srca i bubrega. Shodno tome, smanjenje unosa soli može da bude važna mera, kako preventivna, tako i lekovita za mnoge ljude. So se prirodno javlja u namirnicama (voda, voće, povrće, meso itd), ali se i dodaje tokom kuvanja ili tokom jela, a sadrže je i različiti prerađeni proizvodi (kao što su hleb, krekeri, kolači itd). Količina soli koja se prirodno nalazi u hrani je dovoljna da zadovolji telesne potrebe. Procenjuje se da dnevna količina potrošnje soli premašuje telesne potrebe. Nekoliko saveta:

• Postepeno smanjujte upotrebu soli kako tokom jela tako i tokom kuvanja (nepce se lako može navići)
• Odlučite se za so bogatu jodom (jodirana so) umesto za standardnu so
• Ograničite upotrebu slanih začina (bujon u kocki, kečap, soja sos, senf itd).
• Začinite namirnice začinskim biljem (beli luk, crni luk, bosiljak, peršun, ruzmarin, žalfija, nana, origano, mažuran, celer, praziluk, majčina dušica, seme komorača), začinima (biber, aleva paprika, muskantni oraščić, šafran, kari) ili limunovim sokom i sirćetom. Možete da ih koristite za poboljšanje ukusa i koristite manje soli.

Alkoholna pića se uglavnom sastoje od vode i, u manjoj količini, od etil-alkohola (ili etanola), i drugih supstanci u malim količinama, koje su prirodno prisutne ili se dodaju (boje, antioksidanti, vitamini itd). Osnovni sastojak alkoholnih pića je etanol, supstanca koja je strana telu i nije neophodna, a za mnoge je i toksična. Ljudsko telo je uglavnom sposobno da izdrži etanol bez očiglednog oštećenja, sve dok se umereno uzima. Pored toga što nije hranljiv, etanol obezbeđuje značajnu količinu kalorija i podstiče nakupljanje masti. Važno je naglasiti mogućnost interakcije između alkohola i lekova. Osobe koje su pod bilo kakvom terapijom moraju da potraže savet lekara u vezi sa konzumiranjem alkohola. Istu pažnju treba obratiti i na lekove koji se kupuju bez recepta, zbog kojih se takođe preporučuje da se alkohol ne uzima. Nekoliko saveta:

• Ako želite da pijete alkoholna pića, pijte ih umereno tokom obroka ili neposredno pre ili odmah nakon jela.
• Odlučite se za piće koje sadrži malu količinu alkohola (vino ili pivo).
• Ako ste stariji, smanjite unos alkohola.
• Prestanite sa unosom alkohola ili smanjite uzimanje alkohola ako koristite lekove (uključujući lekove za koje nije potreban recept), potražite savet od svog lekara.

Pacijenti koji boluju od raka mogu imati neke od uobičajenih tegoba, kao što su gubitak telesne težine ili osećaj malaksalosti i umora (engl. fatigue), koji su vezani za onkološku bolest. Osim toga, hemioterapija može dovesti do različitih poremećaja koji često utiču na organe za varenje, menjajući normalne navike ishrane pacijenata. Uravnoteženo snabdevanje energijom, može biti dragocena pomoć pacijentima sa rakom. Neki neželjeni efekti lečenja mogu se delimično ublažiti odgovarajućim načinom ishrane. U nastavku su navedeni saveti za rešavanje uobičajenih tegoba koje se javljaju kod pacijenata obolelih od raka.

Gubitak težine je simptom koji se često javlja kod ljudi obolelih od raka. Gubitak težine može biti i posledica bolesti, ali i terapije. Neki pacijenti nemaju apetit ili osećaju sitost samim tim što sede za stolom, drugi se žale na mučninu ili im hrana više nije privlačna kao što je bila. Pacijentima koji ne jedu dovoljno, a posebno onima koji gube telesnu težinu, potrebna je ishrana koja sadrži više kalorija i proteina.

• Jedite češće i manje.
• Servirajte hranu na što privlačniji način (stavite malu porciju hrane na tanjir i ukrasite je kriškama limuna, paradajzom ili vezicom peršuna).
• Kod sebe uvek treba da imate neku užinu (npr. kikiriki, suvo voće ili parmezan, relativno laku i ukusnu hranu).
• Zamenite užine hranljivim slatkim ili slanim napicima.
• Jedite polako, dobro žvaćite i odmarajte se nakon svakog obroka.
• Ako vam je miris hrane tokom kuvanja neprijatan, zamolite nekog da priprema obroke umesto vas ili jedite svežu hranu i servirajte na privlačan način.
• Apetit takođe varira u zavisnosti od raspoloženja. Iskoristite najbolje vreme za uživanje u vašoj omiljenoj hrani.
• Obogatite namirnice dodavanjem proteina i kalorija, kao što je dodavanje pavlake u supu ili putera ili parmezana povrću (ako je lekar tako preporučio, takođe možete da koristite prirodne suplemente).

Još jedan simptom koji je karakterističan za rak je umor (engl. fatigue), ili osećaj umora, malaksalosti i iscrpljenosti koji se javlja kod obolelih bez obzira na vrstu aktivnosti, a ne može se ukloniti odmorom. Pravilna ishrana može sprečiti i smanjiti umor. Nekoliko saveta za ishranu koja će vam pružiti više energije i pomoći u savladavanju umora.

• Jedite svaki put kada osećate glad (male porcije raspoređene tokom dana)
• Pijte dosta tečnosti
• Probajte nove namirnice ili jedite ono što vam se najviše sviđa, posebno ako se vaš osećaj za ukus promenio. Kako biste se pravilno hranili, važno je da zapamtite da će vam redovna fizička aktivnost pomoći da smanjite osećaj umora. Jasno je da fizička aktivnost mora biti povezana sa opštim statusom pacijenta (vrsta terapije, vrednosti ​​krvne slike) i ne zaboravite da uvek pitate lekara specijalistu da li možete ili ne možete da obavljate redovnu fizičku aktivnost i koja vrsta aktivnosti će biti prikladna. Pravilna ishrana može sprečiti i smanjiti umor.

Pored slabog apetita i gubitka telesne težine, neki pacijenti oboleli od raka mogu se žaliti na druge probleme vezane za ishranu, od kojih se neki javljaju zbog bolesti ili terapije.

• Pijte dosta tečnosti koje su obogaćene hranljivim materijama.
• Hrana i hladna pića mogu pružiti olakšanje.
• Izbegavajte slanu i začinjenu hranu jer može da izazove gorušicu, i tvrde namirnice kao što je tost ili sveže povrće jer mogu izgrebati sluzokožu (koja je već upaljena).
• Uzimajte mekšu, nezačinjenu hranu bez pikantnih umaka.
• Pijte na slamčicu.
• U slučaju da imate zubnu protezu, ostavite je u posebnom rastvoru preko noći i trudite se da je nosite što manje u toku dana da biste izbegli dalju iritaciju upaljenih desni.
• Prijavite problem lekaru koji vam može pružiti odgovarajuće rešenje.

• U slučaju da vam kuvanje izaziva osećaj mučnine, treba da zamolite nekog drugog da se pobrine o pripremanju obroka ili uzimajte hladnu ili smrznutu hranu koju možete samo da zagrejete (obavezno je odmrznite i pripremite pravilno).
• Izbegavajte masnu i prženu hranu.
• Probajte da jedete suve namirnice, kao što su tost ili krekeri pre nego što ustanete iz kreveta.
• Kada imate osećaj mučnine, prvo jedite lake i suve namirnice, a zatim polako dodajte male porcije omiljenih jela, postepeno prelazeći na namirnice sa više hranljivih materija.
• Popularni lek za mučninu je povremeno uzimanje gutljaja soda-vode. Pokušajte da polako na slamčicu popijete čašu kisele vode, tonika, sode ili limunade.
• Konsultujte se sa svojim lekarom koji vam može prepisati lekove protiv mučnine.

• Uvedite veću količinu vlakana u svoju ishranu. Mekinje su posebno delotvorne (na primer, možete ih dodati u žitarice ili u supu). Drugi izvori vlakana: integralne žitarice ili pahuljice koje treba da jedete za doručak, namirnice koje sadrže celo zrno (hleb, brašno, pirinač i testenine), sveže voće i povrće.
• Odlučite se za prirodne lekove kao što su sirup od smokve, suve šljive ili sok od suvih šljiva.
• Pijte dosta vode.
• Čak i topli napici mogu pomoći.
• Zapamtite da umerena aktivnost (npr. hodanje) može pomoći u održavanju pravilnog rada creva.
• Konsultujte se sa svojim lekarom, naročito ako opstipacija potraje.

Pazite na uzajamno delovanje namirnica i terapije

Neke naizgled bezopasne namirnice mogu ometati određenu terapiju.

Primer je grejpfrut i sok od grejpfruta koji mogu smanjiti efikasnost nekih lekova. Veoma je važno da pratite uputstva lekara. Isti efekat može biti izazvan određenim biljnim lekovima, pa bi bilo dobro da se pre uzimanja tih proizvoda konsultujete sa lekarom. Neki suplementi (npr. riblje ulje, vitamin E ili laneno seme) zapravo mogu povećati rizik od neželjenih efekata ako se uzimaju istovremeno sa nekom terapijom. Porazgovarajte sa svojim lekarom o uzimanju bilo kakvih suplemenata (dodataka ishrani). Posebnu pažnju treba obratiti na uzimanje alkohola, treba ga smanjiti ili eliminisati u kombinaciji sa terapijom, kao što preporučuje vaš lekar.

Higijena i bezbednost hrane

Pacijenti oboleli od raka, posebno od multiplog mijeloma (MM) imaju veći rizik od infekcija u poređenju sa zdravim osobama. Treba zapamtiti da se rizik značajno povećava u toku određene terapije. Hemioterapijski lekovi u kombinaciji sa imunomodulatorima koji se i dalje rutinski koristi za lečenje pacijenata obolelih od MM, može izazvati stanje imunosupresije i učiniti pacijenta podložnijim infekcijama.

Hrana može biti izvor infekcije.

Upozorenja takođe pomažu da se osigura higijena i bezbednost u kuhinji, smanji rizik od kontaminacije mikroorganizmima i nastanka bolesti uzrokovane hranom. Posebno, važno je zapamtiti da:

• perete ruke pre, tokom i nakon pripreme hrane
• održavate kuhinju čistom (radne površine, sudopera itd), kao i posuđe
• pripremate i skladištite svežu i kuvanu hranu odvojeno
• perete voće i povrće
• pravilno pripremate namirnice (posebno jaja, meso i ribu)
• prikladno skladištite hranu (u ostavi, frižideru ili zamrzivaču)
• ostavite ostatke skuvane hrane u frižider što je pre moguće

Uvek proveravajte datum isteka roka i izgled namirnica (ako ne izgledaju dobro ili imaju neobičan miris, bacite ih, nemojte ih jesti).
U određenim slučajevima, kada se koriste određeni tipovi hemioterapije, posebno imunosupresivi, možda će od vas lekar tražiti da izbacite neke namirnice iz ishrane kako biste sprečili infekcije. Uvek je dobro da razgovarate sa lekarom o svojim navikama u ishrani ili da, ako je neophodno, izbacite ili dodate neke namirnice u svoju ishranu. To mogu biti::

• sveža ili rovita jaja
• morski plodovi
• testenine
• meki sirevi
• hrana za poneti
• gotovi sendviči
• suhomesnati prouzvodi
• dimljena riba.