Klara, 23
Klara, 23
“Prvo oproštajno pismo sam napisala kada sam imala 14 godina. Ništa zapravo nisam uradila, ali nisam ni shvatala da to nije baš nešto što ljudi obično pišu. Samo sam znala da se stalno osećam usamljenom, kao da imam fizički bol u grudima. Ponekad sam zamišljala svoje srce i kako iz njega curi krv. U isto vreme, u školi sam dobijala dobre ocene, pa niko nije primećivao da nešto nije u redu – ni moji nastavnici, ni moji roditelji. Stvari su se pogoršale kada sam otišla na studije, ali sam sve vešto krila. Ili sam bar tako mislila. Počela sam da pijem mnogo. Kad god nisam bila napolju ili učila, osećala sam da me moj mozak kažnjava.
Glas koji mi neprestano ponavlja da sam beskorisna, užasna osoba, đubre. Da nikome nije stalo do mene, niti bi trebalo da nekome bude stalo. Jednoga dana moja drugarica je kazala da se više uopšte ne osmehujem. Sećam se da sam se iznenadila i pokušala da utvrdim da li je to tačno. To je bila jedna sitnica, ali mi je pomogla da shvatim kako stvari loše stoje. Kao da sam sve vreme bila mesečar, a onda se iznenada probudila. To me je navelo i da se prisetim da sam nekada bila drugačija. Tada sam otišla da potražim pomoć savetnice. Ona me je poslala psihologu koja je posle nekoliko sesija razgovora o tome dijagnostikovala da imam depresiju.
Bilo je to više od depresije. Na godinu dana sam prekinula studije. Dugo vremena sam po ceo dan provodila u krevetu. Osećala sam se kao promašaj, kao da sam odbacila svaku priliku da budem normalna. Posle nekog vremena, kada bi moja mama došla sa posla, ja sam sedela u kuhinji dok je ona kuvala. Na kraju sam ja umesto nje počela da seckam. A sada ja kuvam dok ona priča. To je naša rutina. Kuvanje je tako jednostavna, kreativna stvar – Sviđa mi se osećaj i miris namirnica, svežeg bilja i ostalog, a prija mi i osećaj da ja radim nešto za druge. Kada sam prihvatila da patim od depresije, to mi je pomoglo da tuga koju osećam nije zapravo suština moje ličnosti. Ona će možda uvek biti sa mnom, ali ja znam da ako dozvolim ljudima da mi pomognu, da mogu i ja da imam više dobrih dana .”
